Зависност од коцкања

Досадашња истраживања показују да патолошки коцкари и зависници од дрога деле многе исте генетске предиспозиције за импулсивност и тражење награде. Баш као што корисници супстанци захтевају све снажније поготке да би се уздигли, компулзивни коцкари настављају са све ризичнијим подухватима. Слично, и зависници од дрога и проблематични коцкари трпе симптоме повлачења када су одвојени од хемикалије или узбуђења које желе. И неколико студија сугерише да су неки људи посебно рањиви и на зависност од дрога и на компулзивно коцкање јер је њихов систем награђивања инхерентно недовољно активан --- што делимично може објаснити зашто уопште траже велика узбуђења.

Што је још убедљивије, неуронаучници су научили да дрога и коцкање мењају многе од истих можданих кола на сличан начин. Ови увиди потичу из студија протока крви и електричне активности у мозгу људи док обављају различите задатке на рачунарима који или опонашају казино игре или тестирају њихову контролу импулса. У неким експериментима, виртуелне карте изабране из различитих шпилова зарађују или губе новац играча; други задаци изазивају некога да брзо реагује на појединачне слике које трепере на екрану, али не и да реагују на друге.

Немачка студија из 2005. која је користила такву карташку игру сугерише да су проблематични коцкари --- попут зависника од дрога --- изгубили осетљивост на свој максимум: када су побеђивали, субјекти су имали нижу електричну активност од типичне у критичном делу система награђивања мозга. У студији из 2003. на Универзитету Јејл и студији из 2012. на Универзитету у Амстердаму, патолошки коцкари који су узимали тестове који су мерили њихову импулсивност имали су необично ниске нивое електричне активности у префронталним регионима мозга који помажу људима да процене ризике и потисну инстинкте. Наркомани такође често имају безвољан префронтални кортекс.

Додатни докази да коцкање и дрога мењају мозак на сличан начин појавили су се у невероватној групи људи: онима са неуродегенеративним поремећајем Паркинсоновом болешћу. Карактерише га укоченост мишића и дрхтање, Паркинсонова болест је узрокована смрћу неурона који производе допамин у делу средњег мозга. Током деценије, истраживачи су приметили да је изузетно велики број пацијената са Паркинсоновом болешћу --- између 2 и 7 процената --- компулзивни коцкари. Лечење једног поремећаја највероватније доприноси другом. Да би ублажили симптоме Паркинсонове болести, неки пацијенти узимају леводопу и друге лекове који повећавају ниво допамина. Истраживачи сматрају да у неким случајевима настали хемијски прилив модификује мозак на начин који чини ризике и награде – рецимо, оне у игри покера – привлачнијима и теже одупрети непромишљеним одлукама.

Ново разумевање компулзивног коцкања је такође помогло научницима да редефинишу саму зависност. Док су стручњаци раније сматрали да је зависност зависност од хемикалије, они је сада дефинишу као стално тражење корисног искуства упркос озбиљним последицама. То искуство би могло бити уживање кокаина или хероина или узбуђење удвостручавања новца у казину.

"Прошла идеја је била да морате да унесете лек који мења неурохемију у мозгу да бисте постали зависни, али сада знамо да скоро све што радимо мења мозак",

каже Тимоти Фонг, психијатар и стручњак за болести зависности на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу.

„Има смисла да нека веома корисна понашања, попут коцкања, такође могу изазвати драматичне физичке промене